ДОБРОДОШЛИ!

Драги пријатељи,
Добродошли на блог "Српкињица" да заједно отргнемо од заборава и сачувамо за будућност све лепоте национа коме припадамо

субота, 25. јул 2009.

СРБИЈА НИЈЕ ШАКА ПИРИНЧА...

"Србија није шака пиринча да је позоба свака врана која овуда пролети..."

Да ли је тако? Да ли је тако још увек, као у доба Лазарево, кад се о Србији овако мислило? Кад су Срби тако о Србији зборили. И тако је бранили, од свих врана које пролећу.
Намножило се, од доба Лазарева до данас и врана, и гавранова, а и лешинари круже затамњеним српским небом. Све их је више.
А Срба који ће да је одбране све мање. Постали несрби, ваљда, шта ли. Расипају ту шаку пиринча, расули је већ сву мислећи да ће тако да умилостиве и нахране јата гладних врана што креште над српским небом. Нису их нахранили, ишту још гладне птичурине. А шака већ скоро празна. Тек понеко зрно остало.
О том зрну говорим. Не дам га, не дам оно зрно које мени припада гладним неманима, не дам га ни несрбима који га у моје име просипају. Имам право на моје зрно српства. Да га чувам, утоплим, да проклија, порасте, роди, напуни амбаре...
Јер нећу да се храним туђим зрневљем, горко је. И туђе је.
А не мрзим туђе. Али га и не желим, а нико ми га и не нуди, само хоће моје да узму. Не дам
Не дам моје зрно.


1 коментар: