Не треба, чини се понекад, српском народу нико да га ниподаштава и оспорава. Исто онако као што умемо да о себи често мислимо ( и друге убеђујемо) да смо најстарији, да смо "небески", тако умемо, Бог зна зашто, да своје вредности и - багателишемо. И то више и боље него што би то учинио ико са стране, нечасних намера.
Нисмо ни најбољи, ни најхрабрији, ни увек у праву. Много тога нисмо, поготову тамо где је тешко измерити шта јесмо. Али, минулих дана устврди се давна претпоставка да смо ( по скали и мерилима Менсе, дакле - "измерено") - међу најинтелигентнијим народима! И то прође скоро као мала вест у медијима. Ником ништа. Као да није ништа.
А том олаком багателисању сопствене памети сами највише доприносимо.И неће бити да је та цела прича " скоро ништа". Јер, потврда је стигла из Менсе (засад) једине светске асоцијације , признате, којој и јесте посао да "мери интелигенцију". Уз Словенију и Израел, Србија је у врху по интелигенцији. И то не по броју оних који имају коефицијент достојан чланства у Менси ( тај број је око 5.000) него по "пролазности" оних који се тестирају, међу "паметњаковиће" и "генијалце".
У Србији је та пролазност - 43 посто! Преведено, значи да је скоро свако други у Србији натпросечно интелигентан! А процена Менсе је да је - на глобалном ниовоу - тај број негде око 2 одсто!
Поводећи се за оним предрасудама да Срби "увек нешто мувају" из Менсе су раније већ слали своју комисију код нас да се утврди да ли је све по прописима. с обзиром на показане резултате тестова који су били вредни дивљења. Било је све у реду. Никаквог мувања, преписивања, једноставно - интелигентни смо и то много више од других!
На неке коментаре наших дежурних "сумњиваца" да су то све они који су већ радили тестове, па су их "провалили", или су то деца чланова Менсе, или да на тестирање и одлазе они који "знају да су интелигентни", па стога толика пролазност - не треба се обазирати. Јер, интелигенција није ни ствар писмености, ни образовања, нити ико може да "зна" колико је интелигентан и да ли стварно јесте, док то не измери. И интелигенција не може да се развије. Целог века смо интелигентни онолико колико јесмо. Засад, једина валидна институција која то мери је Менса. А њени последњи резултати, после летњег тестирања кажу да је "сваки други у Србији - генијалац" ( мало слободније преведено).
Скоро, па небески народ!
Али...
Увек има неко "али". Овога пута, оно је у нама. Нисмо ни пословни, ни успешни, ни богати, ни образовани,ни...много тога што бисмо могли, с обзиром на то какав интелектуални потенцијал поседујемо. И то доказан, измерен. Зашто?
Па, зато што је интелигенција тек потенцијал, а за све стварне успехе у животу треба много рада, учења, реда, дисциплине, упорности...Знамо, не треба никаква студија да нам то измери, да у свему побројаном нисмо најбољи. Наспротив, сва је прилика да смо ту негде у зачељу...
А Словенци и Јевреји са којима смо, по интелигенцији у врху? Па - сви знамо.
Зашто, дакле - зашто се у Србији тако лако багателише интелигенција?
Можда је за то у почетку крива породица и друштво из паркића који на екстра интелигентну децу гледају често као на "чудаке" и схватају их неозбиљно. Касније, колико знам, у редовном школовању не постоји никакав план који би такве обухватао и помогао им у развоју. А о непотизму, "везама", политичкој припадности као услову да би се негде, касније у каријери напредовало - да и не говорим. Интелигенција ту никад не буде услов!
"Коме је Бог ујак лако му је бити анђео" је српска изрека. Не верујем да би један просечан Немац могао да је разуме.
Ономад, истраживачкој станици у Петници код Ваљева, јединој те врсте на Балкану, која окупља талентоване младе ( што ваљда подразумева и интелигентне) замало је припретило затварање! Министарство смањило буджет за те намене! Изгледа да им не требају паметни, па још и да их школују...
Били потребни, или не, интелигентним људима Србија обилује, то је сушта истина. Али је тужно што је то некако осуђено да остане "мртав капитал". Сурова је истина, али је истина, да чак од оних 5000 натпросечно интелигентних у Србији чланску карту Менсе има тек негде око 900 њих. Остали немају пара за годишњу чланарину...
Разлог за понос, или за тугу?.
И за једно, и за друго, чини се.
И то је Србија.
Тодора Шкоро
Нема коментара:
Постави коментар