Прича која следи није привилегија било ког национа, па ни српског. Говори о Богу, говори о човеку, говори о Богу у човеку. У њу, кратку и једноставну, стало је све: и судбина, и нада, и патња, и љубав. И смисао, пре свега.
Може да промени живот, и промениће га, онда кад човек буде спреман да је чује и разуме.
Ходили су, каже легенда, један крај другог човек и Бог пешчаном морском обалом која је симболизовала човеков животни пут. Крај њих су , као на филму, промицале слике из човековог живота: веселе, тужне, тегобне, ведре...У једном моменту, човек застане, окрене се, погледа иза себе и каже:
"Боже, видиш ли да су, у мојим најтежим периодима у животу, у песку остали отисци само једних стопала. Зашто си ме напуштао, господе, кад ми је било најтеже?"
Бог му одговори:
Нема коментара:
Постави коментар